Po čemu je bojli specifičan?
Pravac u ribolovu koji se u današnje vreme najbrže razvija je takozvani bojli ribolov. Pre nekoliko godina, samo su najsposobniji i najodlučniji ribolovci pokušavali pomoću bojlija namamiti šarane na svoje udice. Ali sada, pre svega zbog pristupačnije cene, i oni hrabriji se češće upuštaju u ovakvu avanturu. Bojli ribolov se u svakom slučaju razlikuje od onog, da kažemo, svakodnevnog (sportskog) ribolova, a valjda najbitnija razlika je u tome što se bazira na ideji „uhvati ribu, i pusti”, a ne na principu „uhvati ribu, pa s njom pravo u kuhinju”. Na taj način, može se reći da bojli ribolov vodi računa o očuvanju riblje vrste u našim vodama.
Odakle potiče?
Bojli ribolov, kao u ostalom i mnoge druge ribolovačke tehnike, potiče iz Engleske, i to iz nekih šezdesetih godina. Tada još niko ni pomislio nije da će se ova tehnika razviti u vrhunsku i jednu od najpoznatijih ribolovačkih tehnika na svetu.
Popularne kuglice su na našim prostorima svoj prvi nastup imale negde sredinom devedesetih godina, ali uopšte nisu bile rasprostranjene. Samo su imućniji ribolovci mogli sebi priuštiti primenu gomboca napravljenih od skupih sirovina, do kojih se povrh svega teško i dolazilo. Za nekoliko godine, ova sirovina postala je dostupna gotovo svima, danas je možemo naći u svim prodavnicama ribolovačke opreme, u raznim veličinama, ukusima i bojama. U većim radnjama, podrazumeva se, danas sve možemo nabaviti ukoliko sami ne želimo pripremiti naš mamac.
Efikasnost, sastav i oblik
Mnogi se pitaj zašto je bojli toliko efikasan, zbog čega je bolji od dobrog starog kukuruza, gomboca od hleba, ili čak i od kockica krompira. Već smo se više puta susreli sa situacijom da je sitnu ribu ili komad ribe ponuđene smuđu ili nekom drugom grabljivicu, namirisao poveći šaran. Ovo nije slučajno, veći šarani imaju potrebu za većom količinom proteina, te im manji rakovi i školjke ne mogu zadovoljiti tu potrebu, pa se oni pretvaraju u grabljivicu i manjim ribama pokušavaju nadoknaditi nedostatak proteina. Sastav modernijih bojlija je takav da sadrži dovoljnu količinu hranljivih materija, i upravo zbog toga se u njemu nalaze velike količine ribljeg brašna, mesa, biljnog brašna, ulja, i svakako privlačnih aroma. Međutim, u ribnjacima na kojima se često koristi bojili, pored velikih šarana, na njega se lako naviknu i manji šarani i bela riba, te je u takvim slučajevima selekcija manjih riba moguća samo doziranjem bojlija (korišćenjem 30 mm ili 2-3 zrna).
Ako se pitate zašto je okrugli oblik bojlija najrasprostranjeniji, pronašao sam nekoliko objašnjenja, ali mi nisu delovala ubedljivo, te mislim da je ovaj oblik popularan zbog jednostavnosti pripreme. Neki se čak pozivaju na oblik usta ribe, kao razlog okruglom obliku bojlija. Jedno je sigurno, a to je da oni malo nepravilnijeg amorfnog oblika imaju podjednak, a ponekad čak i bolji efekat.
Najadekvatniji štapovi
Mnogi pitaju da li je bojli ribolov moguć samo sa štapovima za šarane? Odgovor je, naravno, ne. Međutim, treba imati u vidu da se kod razvoja ovakvih štapova, javila jedna prednost u pogledu daljine bacanja. Ali, kako prepoznati štapove za bojli ribolov u odnosu na one tradicionalne?
Dugi su u proseku oko 3.6 - 3.9 metara (12lb – 13lb), pretežno se sastoje iz dva dela, ali zbog poteškoća u prevozu, popularni su i oni iz tri dela, a u proteklih nekoliko godina pojavili su se i teleskopski štapovi.
Na prvi pogled, ovi štapovi deluju veoma elegantno, ali su takođe izuzetno jaki i fleksibilni. Između donjeg rukohvata i mašine rastojanje je veće, samim tim, i poluga. Veći razmak i omogućava zabacivanje na veću razdaljinu, goli deo štapa služi za pružanje direktnije informacije o pomeranju mamca.
Posebna karakteristika su malobrojne ali velike karike, koje omogućavaju zabacivanje na veliku razdaljinu ali sa minimalnim trenjem.
Težina bacanja je najčešće pitanje, jer bojli štapovi izražavaju ove informacije u librama, a ne gramima. Na ovim štapovima nije predstavljena njihova težina bacanja, već test kriva. Štapovi sa 2 , 2.5 , 3 libre (1 libra je 454 gr), nemaju težinu bacanja od 908, 1135 ili 1362 grama. Kako biste bolje shvatili čemu služe ovi podaci, zamislite jedan kvadrat (kao mrežu) na koji je horizontalno fiksiran štap (180*), a kraj štapa opteretimo na 1362 grama, u slučaju štapa od 3 lb - tada će položaj štapa biti pod uglom od 90 stepeni. Svakako, nije kod svakog tipa štapa baš ovaj tačan broj u pitanju, kod svake vrste postoji nekoliko grama odstupanja po pitanju gramaže, ali ovo je osnovni princip.
Optimalna težina bacanja se dobija kada se pomnoži test kriva sa 30 (3lb * 30= 90gr). Međutim, svima preporučujem da prvo naprave jedan test i sami se uvere u to koja težina omogućava idealno zabacivanje, jer ima mnogo faktora koji na to utiču, kao što su debljina najlona, prečnik mašinice, pa stoga odgovarajuću težinu treba da odaberemo uzimajući u obzir datu opremu. Izvolite, pa probajte!
Na 3.6 štapovima, uglavnom ima 6-7 karika, one su velike i veoma su precizno postavljene na telo štapa. Tokom testiranja ćete primetiti da može doći do razlika u krajnjoj daljini bacanja od oko 1-2 cm. Vodljice su od tvrde SiC legure.
Početnicima preporučujemo 3.6, 3lb štapove, jer s njima na početku sigurno neće pogrešiti. A potom je lako preći na duže, 3.9 štapove, ili na mekše ili tvrđe štapove po potrebi.
Postoje i specijalni štapovi sa mnogo većom težinom bacanja, i to su takozvani „SPOD” štapovi, koji su uglavnom sa 5 libra. Kod većeg opterećenja, kao što je kod SPOD-a ili raketa, postoji potreba za većom fleksibilnošću i nosivosti, pogotovo kad se uzme u obzir da 1-1 raketa može biti napunjena sa oko 200 grama.
Mašinice
A nakon štapa, sledeći bitan deo je mašinica.
Ni ovde situacija nije prostija, obzirom da svaki proizvođač ima modele različitog cenovnog ranga. Godinama su najprodavanije bile baitrunner mašinice, ali u današnje vreme su, kako diktira britanski ribolovački trend, popularnije one bez baitrunner kočnica, sa mogućnošću zabacivanja na ogromne udaljenosti.
Kakve su to baitrunnermašinice (mašinica sa slobodnim hodom) za šta ih koristimo?
Mehanizam mašinice se bazira na dva zasebna sistema kočnica. Ja ih lično delim na glavne i baitrunnerkočnice, prednja i zadnja kočnica više nisu dovoljne, jer postoje mašinice kojima se oba sistema kočenja nalaze pozadi.
Najčešći su ipak oni sa prednjim (glavnim) i zadnjim (baitrunner) kočnicama.
Suština je da sa jednom ručkicom pokrećemo zadnju kočnicu, koja je podešena na takav stepen osetljivosti, da na trzaj veće ribe ne dozvoli da čitav sistem poleti u vodu, a riba može slobodno vući udicu do momenta kontriranja. Pažnju treba obratiti na baitrunner kočnicu kod kontriranja, ili sa jednom rukom da prihvatimo špulnu, da prebacimo na standarnu kočnicu pomoću prekidača ili jednostavno jednim okretanjem ručice. Nastavimo zamaranje ribe sa primarnom kočnicom, koja je prethodno precizno podešena, shodno jačni damila kojeg koristimo
Koju mašinicu odabrati?
Lično, kod izbora mašinice ne bih se opredelio za manju od 50, a čak ni 80-ka ne zvuči ekstremno.
Ne bih ulazio u detalje kada su ostali parametri mašinice u pitanju , rasprave i stavovi vezani za broj ležajeva su mnogobrojne. Moje iskustvo je pokazalo da jedna kvalitetnija mašinica sa 2-3 ležaja bolje podnosi težinu, nego neki modeli sa čak 7-8 ležaja.
