Kako su prvomajski praznici dobrim iza nas, pa je gužve na mestima popularnim za ribolov sve manje, bacio sam se na razmišljanje kako bi mi jedno kratko popodnevno pecanje dobro došlo.
Grad sam napustio tek negde nakon 15 časova, pa nisam hteo da komplikujem stvari i opredelio sam se za najbliže stajalište na mom omiljenom mestu za ribolov. Na obalu sam stigao nešto pre 16 časova. O ovom rukavcu reke Tise treba da znate toliko da kreće iz Mađarske, iz Tompe, kod Horgoša prelazi državnu granicu i kod Martonoša se završava. Druga obala, koja je od mene na nekih stotinjak metara, već je Mađarsko tlo... jezero zapravo predstavlja granicu.
Riblje bogatsvo je raznovrsno, i bez obzira što su karaš i deverike ovde svakodnevni prolaznici, i što je mimo njih u ovom rukavcu moguće naići i na šarana, amura i smuđa, a ređe je čak moguće uhvatiti štuku ili soma, na žalost ne smemo zaboraviti da je reč ipak o vodi koja ugošćava najviše terpana.
Kako sam se približio obali, primetio sam da se okolno obradivo zemljište navodnjava, za šta se naravno koristi voda iz mrtve Tise. Oko pumpi koje se koriste za navodnjavanje, na nekih 100-200 metara stvaraju se sitni virovi, pa sam odustao od korišćenja meč štapa, i opredelio se za štek štap. Pripremio sam malo hrane, čija je osnova Erdelyi Atilla - Pržena, sa finom aromom preženih žitarica, što sam malo obogatio kukuruzom i crvićima.
Pecao sam 11,5 metara od obale, gde je dubina otprilike 1.7-1.8 m. Baš tu sam nacentrirao hranu, koja se sastojala od deset kuglica veličine šake.
Malo nakon 16h sam i započeo svoj popodnevni ribolov.
Oprema mi je bila veoma jednostavna, odustao sam od previše fine opreme, u nadi da ću naleteti na povećeg karaša, možda čak šarana. Kao glavni najlon koristio sam Gamakatsu G-line Competicion 0.16mm, sa 0.14 predvezom. Počeo sam sa manjom udicom, 16-com 1050b, dok je plovak bio od 1.5 grama sa oblikom igle ,spojen olovom sa malim pokazateljem, jer je u ovoj vodi ima mnogo kedera, te moja udica ne sme sporo da se kreće ka dnu, jer će je već po ubacivanju napasti keder.
Dva crvića poslužila su kao mamac na mojoj udici. Prvi zainteresovani kandidat se veoma brzo pojavio, jedna sitna krupatica, a nju je pratila jedna deverika veličine moga dlana.
Treći ulov je bio dosta intenzivan, a rezultirao je jednim šaranom,
koji se prilično dugo opirao i borio kao pravi borac. Ulovio sam još nekoliko deverika, manjih šarana, ali od očekivanog karaša ni traga ni glasa. Bilo je nekoliko pokušaja i 2-3 moćna ujeda, pa sam odlučio da stavim veću 1310N udicu 12-ku. Jedno vreme nisam imao nikakvog uspeha.
Zatim se oko 18 časova vetar smirio,a površina vode se pretvorila u blistavo ogledalo.
Nežno sam prošetao svoj mamac, i tada se na oko metar od mesta prihrane dogodilo- prvi karaš se uhvatio!
U narednih pola sata, karaši su se samo nizali na mojoj udici, na otprilike metar od mesta hranjenja... Jedan lepši od drugog. Tu sam napravio grešku što nisam odmah bacio još malo hrane kako bi njihovu zainteresovanost zadržao na ovom nivou, pa je njihovo interesovanje polako opadalo, i ja sam opet jedno vreme ostao bez ulova. Brzo sam ispravio grešku i pripremio malo hrane, tačnije crvića, i po ubacivanju u vodu, i karaši su se veoma brzo pojavili, ali sada već ne toliko intenzivno kao u prethodnom naletu.
Oko 20 časova već nisam tako dobro mogao da vidim svoj plovak, pa sam odlučio da završim, bilo je dosta za jedan dan.
Vagu sam na žalost zaboravio kod kuće, ali po nekoj gruboj proceni, za 4 sata ribolova, uspeo sam da uhvatim oko 5-6 kilograma ribe, koje sam potom, naravno, vratio nazad u njeno prirodno stanište.
Ovaj kratak ribolovački izlet pokazao je da tokom proleća i leta vredi posle posla izaći na omiljenu ribolovnu destinaciju, i tokom svega 4-5 sati ribolova opustiti se i odmoriti od prepodnevnog rada.
Blog kategorije:
