Ovih dana ni sasvim rešeni ribolovci nemaju lak zadatak. Većina jezera već je prekrivena debelim slojem leda.
Jedinu nadu u ovim zimskim danima predstavljaju toplovodna jezera, kanali i reke. Kako je, u blizini mesta na kome stanujem,
jedina vodena površina koja u ovim danima daje i najmanju nadu za uspešan ribolov – Dunav, odlučio sam da tu oprobam svoju sreću.
Ali na šta može da računa jedan odlučan ribolovac? Koja vrsta ribe ima najveću šansu da završi u njegovoj mreži?
Ko želi da ide na sigurno, taj peca manića!
Tako sam i ja odlučio da krenem u potragu za ovom nesvakidašnjom, pomalo misterioznom vrstom.
Pre nego što se udubim u priču o zimskom ribolovu na maniće, dopustite mi da sa vama podelim nekoliko misli.
Sebe zaista smatram jednim od onoh fanatičnih, zagriženih ribolovaca, ali što je mnogo, mnogo je.
O čemu se radi? Pa ovu malu promućurnu ribu zaista su namenili onim najupornijim, najodlučnijim ribolovcima.
Nju je moguće uhvatiti isključivo u kasnu jesen ili tokom zime. I to da stvar bude još zanimljivija, samo noću!
Pa većina ribolovaca, u hladnim zimskim noćima najviše voli da uživa u toploj sobi, u svojoj omiljenoj fotelji
uz neki zanimljiv film o ribolovu, i da razmišlja – kada će već to proleće?!
Nakon nekoliko sati napolju na hladnoći, i mene obuzmu misli, možda su ti ribolovci ipak pametniji.
Ribolov na manića i nije neki doživljaj bez kojeg ne bih mogao živeti. Ovim ne želim podceniti ovu ribu,
ali svakako želim naglasiti da su za njen ribolov ključne dve stvari: odlučnos i dobro poznavanje terena.
Odabrana lokacija
Kada mi ništavilo dosadi, onda dođe vreme za ribolov na manića. Prošle godine se izrazita želja
manića za mamcem pojavila iznenađujuće rano u jesen, već u oktobru, a nastavila se i u novembru, decembru i
januaru. Uprkos blagoj jeseni i početku zime, kao i neobično visokim temperaturama vode, biološki sat ovih riba
je savršeno funkcionisao, pa je čak i na najslabiji dan moglo da se upeca 6-8 manića.
Čim se smrači, potrebno je biti na oprezu!
Neki moji prijatelji, koji imaju običaj da dođu na ona mesta koja su poznata kao mesta na kojima je ulov manića zagarantovan,
neretko su ribolov završavali sa ulovom od po 20 manića, od kojih su neki bili već između pola kilograma i 1 kg težine (pa i više).
Legende kruže i o manićima teškim nekoliko kilograma, za koje je riblovoac mislio da su somovi,
pa se u suprotno uverio tek nakon teške borbe da ribu dovede do obale. Istina je zapravo da su manići uglavnom ribe
od oko 20-30 dekagrama. To naravno ne znači da nije moguće naići i na veće primerke.
Tokom zime, okušao sam svoju sreću i na Dravi i na Tisi, i čak ni tu ove ribe nisu bile mnogo veće od onih sa Dunava.
Šta više, bile su čak i manje. Kako su ovo malene ribe, a korišćena oprema često sasvim nepotrebno pregruba,
ulov ove ribe ne smatra se nekim velikim sportskim dostignućem. Nesrećne ribe nemaju čak ni najmanju šansu da se
tokom borbe otkače sa opreme, jer osim karakterističnog načina života (vole da se skrivaju), ove ribe su poznate
i po tome da su veoma proždrljive.
Vredi pokušati sa dodavanjem arome mamcu. Peltzer Halibut ulje se teško stvrdne čak i u hladnoj vodi , i izuzetno je jakog mirisa.
Riba spremna za razmnožavanje, i večito gladna riba poješće sve što joj se nađe na putu i sve što joj u usta stane.
Obožava mesni mamac. Može to da bude glista, komadić ribe, kocka mesa i crvić. Ova riba nije izbirljiva. Od prethodno
nabrojanih mamac koje ova riba voli, najvažniji je baš komadić mesa, i to ne slučajno. Neki pokušavaju sa sitnom ribom,
bodorkama, crvenperkama. Drugi pak, koriste komadiće veće ribe (karaša). Sa kojim se može očekivati veći uspeh?
Možda sa prvom varijantom, ali kao što sam napomenuo, ako mamac ponudimo na pravom mestu, gotovo da je i svejedno.
Klasičan način postavljanja mamca.
Ovako se postavlja mamac za one malo zahtevnije maniće.
Opet ćete se iznenaditi kada vam kažem, da je i to skoro svejedno. Ne može se naprosto izjaviti da su veće šanse
da ih uhvatite u delovima sa kamenim dnom. Moji prijatelji, kolege, više puta su dokazali da ih je moguće uhvatiti
gotovo svugde, od kamenog, do peskovitog dna.
Izabrao sam hranilice koje se neće lako zamrznuti. Spro Aggressive Carp Feeder 360MH je savršen za lov na maniće.
Kada je u pitanju ribolov na manića, kod sastavljanja opreme potrebno je obratiti pažnju na nekoliko stvari.
Kako u zimskim noćima, temperatura definitivno pada ispod tačke zamrzavanja, potrebno je izabrati takav Feeder štap,
kojem su prstenovi veći od klasičnih, jer se oni mnogo teže zamrznu. U cilju hvatanja manića, zapravo nije presudno
korišćenje Feeder štapa, već se mogu korstiti i drugi štapovi osetljivog vrha, obzirom na proždrljivost, manić nema nikakve šanse.
Ulov verovatno nećete odmah primetiti, već tek onda kada riba već dobro zagrize na mamac. Ove ribe su, u svakom slučaju,
sve do jedne, osuđene na smrt. Ukoliko pokušate da izvadite udicu iz ribe, gotovo je sigurno da će operacija uspeti
ali da pacijent neće preživeti. Ukoliko želite da budete precizni, i zasečete udicu, moraćete da stavite novi damil
U potpunom mraku i nije toliko jednostavno.
Ko se više iznenadio?
Njegov izgled uklapa se sa njegovom životnom sredinom (kamen)
Toliko je ružan da je lep.
Veći deo ekipe prelazi pola kilograma.
Rezultat ribolova je gomila manića.
Izvor: www.haldorado.hu
Blog kategorije:
